Zašto se sportisti uglavnom ne suočavaju sa krivičnim prijavama za tuče na terenu
Obično, kada ljudi pljuju ili udaraju druge, to je potencijalno kriminalno. Ali u sportu su rijetka krivična gonjenja ili tužbe.
Suspenzije su izrečene nakon što je NBA pregledala snimak melea u kojem su učestvovali igrači Kris Pol, Brendon Ingram i Rajon Rondo.
Vjeruje se da je Rondo pljunuo na Pola, ali je liga zaključila da je Ingram bio početni podstrekač. Prema saopštenju NBA: „Ingram je suspendovan zbog agresivnog povratka i eskalacije svađe i udarca u pravcu Pola, neprijateljskog sučeljavanja sa zvaničnikom igre i podsticanja cjelokupnog incidenta guranjem čuvara Roketsa Džejmsa Hardena. ”
Obično, kada ljudi pljuju, udaraju ili guraju druge, to je potencijalno krivično dijelo ili mogući osnov za građansku tužbu. U sportskom kontekstu, međutim, ni krivična gonjenja ni tužbe generalno ne proističu iz ovakvog ponašanja.
Kalifornijski krivični zakon definiše nasilje kao svaku namjernu i nezakonitu upotrebu sile ili nasilja nad drugom osobom. Odsustvo pristanka je element nasilnog ponašanja, što znači da ako sportista pristane na upotrebu sile, onda nema krivičnog dijela.
Kada neko pristane da se bavi sportom, on efektivno pristaje na fizički kontakt u skladu sa shvaćenim pravilima igre. Stupanjem na teren za igru, sportisti preuzimaju rizik koji je svojstven aktivnosti. Kako je rekao jedan kalifornijski sud, „bokser koji ulazi u ring pristaje na udarce svog protivnika; fudbaler … pristaje na [teški] meč; hokejaški golman … pristaje da se suoči sa udarcima svog protivnika; i … igrač bejzbola … pristaje na mogućnost da protivnički bacač može baciti blizu ili u njega.“
Ali koji stepen nasilja se smatra „dijelom igre“? Guranje nakon igre može biti oprostivo. Pljuvanje ili udaranje je manje oprostivo. Uopšteno govoreći, dobrovoljna međusobna borba mimo pravila sporta predstavlja kršenje mira. Obostrani pristanak nije opravdanje, a oba učesnika su kriva za kriminalni napad ili prebijanje.
Krajnje pitanje: da li je udaranje ili pljuvanje jedan od inherentnih rizika košarke, koji bi trebalo da bude kažnjen u okviru pravila igre, ali ne na krivičnim ili građanskim sudovima?
Čudno, tuče pesnicama nisu podjednako osuđene u različitim sportovima. U boksu, udaranje je sam sport, tako da se ohrabruje. Međutim, ako greška udari nakon zvona, to može rezultirati kaznom. U hokeju, tuča je prihvaćen i očekivan dio igre, iako se takođe kažnjava. U košarci se očekuje težak kontakt, iako može dovesti do faula. Prave tuče su ređe, ali su se dešavale. Progoni za košarkaške tuče su još ređi, ali su se i oni dešavali.
U slučaju iz Ajove 1990. godine, tuča je izbila tokom agresivne košarkaške utakmice rekreativne lige. Jedan igrač je osuđen za napad nanošenjem tjelesnih povreda, teški prekršaj. Sud je, potvrđujući osuđujuću presudu, priznao da je utakmica sadržala mnogo teških faulova i guranja za skokove. Sud je razmotrio da li igrači pristaju na napad tokom sportskog događaja i zaključio da u vrjeme tuče optuženi i njegove žrtve nisu bili „dobrovoljni učesnici u sportu“, tako da udarac pesnicom u lice nije bio razumno predvidljiv. incident.
Godine 2004. utakmica između Detroit Pistonsa i Indijana Pejsersa dovela je do istorijske tuče u kojoj su učestvovali igrači i navijači. Pet igrača Pejsersa optuženo je za prekršajni napad, koji je rezultirao izjašnjavanjem o neosporivanju i kaznama uslovne i društveno-korisne zaštite.
Paradoksalno, međutim, najbrutalniji, neopravdani udarac u istoriji košarke uopšte nije doveo do krivične prijave.
Tokom utakmice 1977. godine, napadač Los Anđeles Lejkera Kermit Vašington zadao je neopravdani, skoro fatalan udarac napadaču Hjuston Roketa Rudiju Tomjanoviču tokom tuče koja je izbila tokom utakmice. Udarac je za posledicu imao frakturu lobanje, slomljenu vilicu i nos, drugo i curenje kičmene tečnosti, što je zamalo ubilo Tomjanovića.
NBA je kažnjen Vašingtonom sa 10.000 dolara i suspendovan na 60 dana. Nije optužen ni za kakav zločin, iako se ovo smatra jednim od najbrutalnijih napada u istoriji profesionalne košarke. Vašington se na kraju vratio u ligu i postao ol-star.
Krivično gonjenje svađa u toku igre u profesionalnom sportu i dalje je rjetka pojava, uprkos tome što se ovi događaji uveliko fotografišu i prenose milionima. Čini se da se tužioci pridržavaju interne discipline profesionalnih sportskih liga i samo rjetko stupaju u funkciju kada ponašanje padne daleko izvan domena implicitne saglasnosti.
Meni je sasvim logično sto se ne suočavaju sa krivičnim prijavama za tuče na terenu, kad bi se morali suocavati svaki drugi sportista bi imao prijavu. Meni su u sportu ovakve situacije nekako normalne, ali isto i ako nisu krivično osudjeni budu oni kažnjeni za kršenje discipline i te kako što novcano sto suspendijom.
Onda niko od sportista ne bi igrao… Sve je to dio igre…. Osjete oni po dzepu…
Osjete oni po dzepu najbolje… A krivicne prijave nema potrebe… Onda bi svaki sportista imao krivicnu…
Nije do krivicnih prijava koliko do toga da igraci nisu sto su nekada bili. Postoje oni koji izazivaju svadju i ne mogu da vjerujem da to rade namjerno, i naravno oni koji odgovaraju i ne zele da tolerisu ponizenje na taj nacin. Prosto jadno je i treba da svaki nacin da se kazne i sankcionisu.