Jedrenje na dasci

Jedrenje na dasci je sport koji kombinuje jedrenje i surfanje. Koristi letjelicu za jednu osobu koja se naziva jedrilica koja se sastoji od daske i platforme.

Izumitelji-počeci jedrenja

Jedrilica je imala svoje skromne početke 1948. godine kada je Nevman Darbi prvi put zamislio da koristi ručno jedro i platformu postavljenu na univerzalni zglob za upravljanje malim katamaranom. Iako Darbi nije podnio patent za svoj dizajn, on je generalno prepoznat kao pronalazač prve jedrilice. Darbi je na kraju prijavio i dobio patent za dizajn jednodelne jedrilice tek 1980-ih.

Međutim, do tada su i drugi pronalazači patentirali dizajn jedrilice. Prvi patent za jedrilicu dodijeljen je mornaru i inženjeru Jimu Drakeu i surferu i skijašu Hoileu Schveitzeru 1970. godine (podnIJeto 1968. – reizdato 1983.). Nazvali su svoj dizajn jedrilicom na dasci, čija je dužina iznosila 3,5 metra, a težina 27 kilograma. Drake i Schveitzer zasnivali su Vindsurfer na Darbijevim originalnim idejama i u potpunosti mu pripisali priznanje za njegov izum.

Schveitzer je započeo masovnu proizvodnju polietilenskih jedrilica (dizajn Vindsurfer) ranih 1970-ih. Sport je postao veoma popularan u Evropi. Prvo svjetsko prvenstvo u jedrenju na dasci održano je 1973. godine, a krajem 70-ih groznica jedrenja na dasci je Evropu čvrsto uhvatila u ruke, a svako treće domaćinstvo imalo jedrilicu. Vindsurfing će postati olimpijski sport 1984. godine za muškarce i 1992. godine za žene. Nevmanova supruga Naomi Darbi se generalno smatra prvom ženom koja je jedrila na dasci i pomogla je svom suprugu u izgradnji i dizajniranju prve jedrilice.

Prvo društvo sportskog jedrenja

1720 godine osnovano je prvo društvo sportskog jedrenja i to u Irskoj, dok najstariji spis o regati potiče iz 1749. godine i to između Norena i Grinviča na rijeci Temzi. Sa istorijske tačke posmatrano najznačajniji dan za svjetsko jedriličarstvo jej 1. avgust 1815. godina, kada je osnovan prvi klub ljubitelja jedrenja i to u Londonu. Klubom je predsedavao aktuelni lord. SAD je svoj jedriličarski klub dobio 1844. godine, a prva službena regata održana je već naredne godine u Njujorku.

Regate su jedriličarska takmičenja i njihov cilj je da se zadata staza prođe za što kraće vrijeme. Svaka regata se dogovara na određenom regatnom polju, za propisanu klasu jedrilice dozvoljene za to takmičenje. Na nekim ragatama istovremeno se takmiče jedrilice različitih klasa, ali se njihov nastup boduje odvojeno. U samim takmičenjima učestvuju jedrilice u rasponu od najmanjih do onih velikih čija posada broji od 10 do 20 članova. Što se tiče regatnog polja, većina regata se održava na blizu obale na polju označenom bovam, ali ima i regata izdržljivosti kada takmičari moraju proći cijele okeane ili čak oploviti svijet.

Međunarodna jedriličarska federacija

Međunarodna jedriličarska federacija je alfa i omega sportskog jedrenja, u smilu da ona određuje pravila takmičenja, tehničke parametre jedrilica za pomenute klase i drugo. Kada govorimo o odrenjivanju jedriličarskih klasa presudne su dužina plovila, kvadratura, broj i oblik jedra, te broj i dužina jarbola, broj posade i